Нова власт у другој Југославији, одмах по ослобођењу, креће са петогодишњим планом развоја земље. Акценат је стављен на индустријализацију за коју је потребна, пре свега, електрична енергија. Како је хидроенергетски потенцијал Дрине још од раније био познат, за место изградње прве хидроцентрале на Дрини, изабран је Мали Зворник. Одлука тадашње владе ФНРЈ, из 1947. године, о почетку градње хидроелектране на Дрини код Малог Зворника из темеља ће променити, не само изглед, начин живота и демографску структуру становништва Малог Зворника, већ и целог средњег Подриња. Већ октобра месеца 1947. године у Мали Зворник пристижу прве групе радника, инжињера и техничара. Забележено је да им је требало пуна два дана да превале раздаљину од 160 километара, од Београда до Малог Зворника.

Почетна сондажна бушења ради прикупљана детаљнијих геолошких и хидролошких података, како би се одредило место за подизање бране, изазвало је неповерење локалног муслиманског становништва. Мали Зворник по попису урађеном ради пресељења становништва из Махале, 1948. године броји само 768 становника. А већ са првим радовима око припреме терена за градњу бране, у Мали Зворник пристиже више од 1500 радника, за које се убрзано граде бараке за смештај.

У Махалама су тада порушене две трећине кућа, њихови становници су пресељени низводно од бране у данашње Доње насеље, док се један део иселио на другу обалу реке, у Зворник.

Пошто се радило искључиво о муслиманском становништву власти тадашње ФНРЈ, у новонасталом Доњем насељу подижу џамију. И остали делови некадашње учмале касабе убрзано мењају првобитни изглед. Познати стручњак, један од водећих југословнских архитеката Драгиша Брашован, израђује први урбанистички план Малог Зворника. Десно од магистралног правца Бајина Башта – Београд , у данашњем насељу Колонија ничу први стамбени објекти које становници Малог Зворника, с пуним правом, и данас зову Виле.

На највећем послератном градилишту у земљи у недостатку праве механизације радило се крампом и лопатом, чиме није било могуће савладати плаховиту реку. Тек две три године од почетка градње, на градилиште се уводе потребне машине израђене у домаћим фабрикама. Планским расељавањем становништва из села узводно од бране, некадашњи земљорадници посао налазе на градилишту.

По први пут примају плате, имају социјално и пензино осигурање, топли оброк и годишњи одмор. Све то из корена мења раније навике, а како су због потапања остали без обрадивих површина, они се за стално настањују у Малом Зворнику. Тако да већ 1953. године Мали Зворник има 2783 становника, и све више поприма изглед урбане средине. Упоредо са изградњом бране, наметнула се потреба за интензивнијом изградњом градске инфраструктуре, водовода, канализације и стамбених објеката. У то време у Малом Зворнику већ увелико функционише дом културе са биоскопом, библиотеком са књижним фондом од 658 наслова. Организују се секције у оквиру културно уметничког друштва “Светлост”, драмска, фолклорна и хорска. Такође у оквиру спортског друштва “Партизан” ничу спортске секције.

Упоредо са спортским и културним животом наметнула се потреба за дошколовавањем радника. Током 1954. године при Народној техници организују се курсеви: бетонирски, тесарски, минерски. Али и фотоаматерски, радиоаматерски као и ауто-мото курс. Могло би се, заправо, рећи да су ови курсеви зачетак средњошколског образовања у Малом Зворнику.

Убрзано прерастање некадашње касабе у модеран градски центар, али и снажан привредни центар, у то време далеко снажнији од, на пример Љубовије, сами по себи су наметнули потребу стварања и административног центра од Малог Зворника.

Како је град судбински зависан од реке, за формално настајање општине Мали Зворник морало се сачекати до завршетка изградње бране и њеног пуштања у рад. Тај уистину свечани тренутак, одређен је за 26. септембар 1955. године. Пред управном зградом ХЕ “Зворник”, данашњом зградом општине, монтирана је трибина са које се окупљеном народу обратио тадашњи председник ФНРЈ, Јосип Броз Тито.

Према сачуваним сведочењима, преко 30.000 људи, са обе стране реке због овог догађаја, слило се у Мали Зворник. Од старог, краљевог моста, до централне трибине цео град је био искићен транспарентима, паролама и сликама са ликом председника. Поздрављајући тадашњег председника државе, инжењер Бора Јовановић је подвукао значај ХЕ “Зворник” за читаву земљу. Изграднуја бране на Дрини је без сумње први, прави гигантски подухват у послератној изградњи земље. Гигант који је за сва времена изменио топографску, демографску, приvредну и културну слику целог средњег Подриња.

Од формалног настанка општине Мали Зворник 1955. године, 26. септембар је обележаван као званични датум настанка општине. Деведесетих година прошлог века за тај дан се узима 17. септембар, датум ослобођења Малог Зворника од немачке окупације.